Računari su čudo današnjice: oni su potreba, sredstvo za rad, zabavu, komunikaciju. Sa njima možete lakše, brže, sigurnije i uspešnije da ostvarujete svoj lični razvoj, intelekt, biznis, društveni prestiž, imidž - ukratko: štagod da sebi postavite za cilj, računar će za vas raditi pouzdanije i bolje nego čitava ekipa ležernih, sujetnih, poluobrazovanih a zahtevnih saradnika. Pa ipak, još uvek ima dosta takvih koji su skeptični prema njima i ne žele da ih imaju čak i onda ako to mogu da priušte sebi. Možda se i vi pitate: šta će mi računar ako ne učim, ne pišem, ne prevodim, ne bavim se muzikom, niti bilo kakvim napornim intelektualnim poslom.
Da, bilo je vreme kad sam i sama slično mislila: šta će mi računar kad sve što radim radim uspešno i bez te naprave koja neprekidno zuji i govori slično kao što u naučno-fantastičnim filmovima govore vanzemaljci. Vidite, ono što čovek ne zna, ne može lako ni da prihvati, a kamoli da vrednuje i zavoli. Vama su namenjeni ovi redovi - vama koji, naravno, znate o računarima ponešto, ali ne toliko da biste se potrudili da im napravite mesta u svom životu. Hoću da vam prikažem jednu mogućnost komunikacije, koja, po mom ličnom uverenju, nikome ne bi bila na odmet.
Jeste li čuli za "Slikom"? Znate li šta je to? Ako vas asocira na sliku, na pogrešnom ste tragu. "Slikom" je kovanica, nastala od početnih slova reči "Slepi i kompjuteri". To je lista koju prate i mnogi medju vama. U tom slučaju, možete mirno da preskočite ovaj tekst - nećete u njemu naći ništa zanimljivo. On je namenjen vama, za koje su liste još uvek jedna nepoznanica. U svakodnevnom govoru lista znači neki spisak. Dakle, pokušavam da vam na jednostavan i razumljiv način približim taj pojam u njegovom značenju u sferi informatike.
U savremenom svetu prisutan je trend okupljanja oko zajedničkih ciljeva. Tako, kao pečurke posle kiše, nastaju razne grupe. Ako imate problem, savremeni psiholozi preporučuju da se uključite, ili da sami osnujete neku grupu uzajamne podrške. Delovanje takvih grupa detaljno se opisuje u popularnim psihološkim knjigama za samopomoć.
Okosnicu grupe ne mora da čini samo problem.To može biti nešto lepo: neko interesovanje, duhovna potreba, hobi, umetnički ili sličan sadržaj. U romanu "Dobra luka" Anite Dajamant imate lep primer literarne grupe, u kojoj nekoliko žena nalaze svoju relaksaciju raspravljajući o književnosti. Mi slepi, na primer, prilično volimo da pričamo i pevamo. Nekoliko nas bi moglo da se dogovori da se povremeno sastajemo samo da bismo uživali u pevanju, bez pretenzija da javno nastupamo. Ili biste više voleli da razgovaramo o knjigama, muzici, sportu, a mogu to da budu i sve druge teme.
Da, znam da biste voleli da proćaskamo o svemu i svačemu, a da pri tom ne moramo ništa da vežbamo, da učimo ili ulažemo bilo kakav napor. Onda se postavi pitanje gde bismo se okupljali, da li bi nam odgovarali utvrdjeni termini, ko bvi sve to organizovao i osmišljavao i kako bi se obezbedila sredstva za makar i minimalne rashode takvog druženja. Zatim se prisetimo kako bi nam bilo teško da odlazimo na neke sastanke koji nisu ni nužni, ni obavezni. Tome se pridruže još i sumnje da li bi nam takvo druženje donelo zadovoljstvo adekvatno uloženom naporu i na kraju odustajemo od datih inicijativa. A evo, nasuprot tome, prednosti koje imaju liste. One kao da su izmišljene zbog slepih mada, naravno, nisu.
Možda se osećate usamljeni, možda ste željni znanja o kompjuterima, ili imate potrebu da kontaktirate, da diskutujete, da razmenjujete mišljenja, da budete u toku inovacija na području novih tehnologija. Naučite osnove rada na računaru, prijavite se na "Slikom" i možda na još poneku listu , pa će vam postati lako i dostupno sve ovo i još mnogo šta o čemu i ne slutite. Zamislite samo: ne morate nigde da idete, ne morate da se spremate i gurate u autobusu ili da plaćate taksi; ne morate da žurite jer ne možete da zakasnite. Ne morate nikoga da čekate - sve možete da uradite sami brzo, lako i opušteno. Onda kad ste raspoloženi, kad završite poslove koje morate da obavite, skuvate kafu i uključite svoj računar. Preuzmete elektronsku poštu i tu, u vašoj sobi, gde vam je udobno i prijatno, odjednom ste u dodiru sa ljudima raznih uzrasta, raznih narodnosti, različitih nivoa znanja, a ipak povezanih jednom finom niti koja ih sve zbližava u zajedništvu, zasnovanom na ciljevima liste sa koje i na koju stalno cirkulišu poruke.
Lista "Slikom" je osnovana sa ciljem da slepi, na područjima gde se govore južnoslovenski jezici (dakle, u Srbiji, Crnoj Gori i republikama nekadašnje Jugoslavije), imaju mogućnost da razmenjuju svoja iskustva u korišćenju računara, da jedni drugima pomažu u savladjivanju problema na koje nailaze u tom radu,da prate razvoj informatike i dostignuća novih tehnologija. Interesantno je da osnivač ove liste nije nijedan od saveza slepih, već esperantsko društvo iz Teslića. Ono sa slepima nema nikakve veze izuzev što je slep jedan njihov član, Gradimir Kragić, inače jedan od dva moderatora, koji kreiraju i uredjuju ovu listu.
Treba istaći da, uz navedene, lista uspešno ostvaruje i druge, možda sporedne, ali ne manje važne ciljeve. U prvom redu neguju se dobri medjuljudski odnosi, uvažavanje potreba i želja svih članova, tolerancija razlika u mišljenjima i stavovima, poštovanje svačije ličnosti i solidarnost pravih eksperata koji doslovno zrače znanjem sa početnicima koji su tek savladali elementarne pojmove i osnovne komande. I mada je tu i tamo bilo zamerki da se neko nekome navodno podsmeva zbog neznanja, moj lični utisak je da se tu radi više o preosetljivosti i povredjenom samoljublju, nego o stvarnim reakcijama. U komunikaciji na ovoj listi ljudi se medjusobno ophode sa delikatnošću, spontanošću i dobronamernošću kao da nisu iz naše populacije.
Računar mi mnogo znači - naprosto mi je neophodan, ali on mi nije ni jedina, ni najveća ljubav. Više od samih računara, zanimaju me ljudi koji o njima pišu i kroz eter pružaju ruke da jedni druge pridrže dok se uspinju na više nivoe znanja. Ono što me vezuje za ovu listu pre svega je atmosfera drugarstva i razumevanja, spremnosti da se svakome izadje ususret, da se sa svakim podeli korisna informacija, da se uputi važno upozorenje. Virus surevnjivosti, medjusobnog osporavanja, omalovažavanja, negiranja, ogovaranja, praznog laskanja, koji poodavno hara u našim savezima, čineći nedovoljno funkcionalnim i najbolje softvere, još uvek nije uspeo da zarazi entuzijazam koji predstavlja duh ove liste. U ovoj etapi postojanja liste moderatori Gradimir Kragić i Bora Blagojević, obojica iz Bosne ponosne, očigledno su postavili dobre antivirusne programe zaštite od konfrontacija, lobiranja, demagogije, manipulisanja i sličnih uticaja, koji razorno deluju u našem okruženju.
Kao ukrasne biljke puzavice, liste se iz meseca u mesec razgranavaju i šire, pleneći sve veći broj slepih onim što nude. Izgleda kao da savezi uopšte nisu primetili ovu pojavu masovnog okukpljanja, istina virtuelnog, ali u suštini veoma stvarnog. Na srpskom i hrvatskom jezičkom području, dakle na prostorima bivše Jugoslavije, već postoji dvanaest, manje ili više aktivnih listi. O njima ću opširnije da napišem u nekom drugom osvrtu, naravno, ukoliko po vašim reakcijama procenim da vas, dragi čitaoci, to zanima. Dakle, ono što želim posebno da naglasim, jeste činjenica da je samo jedna organizacija slepih, čije se postojanje prećutno ignoriše, osnovala istoimenu listu "Beli štap". Pošto nisam prijavljena na ovu listu, koja okuplja šezdeset četiri člana, nisam u mogućnosti da dam objektivan komentar o njenom sadržaju, ciljevima i kvalitetu.
"Slikom" je, da tako kažem, rodonačalnik iz koga su se iznedrile sve druge liste. To je najaktivnija, najstručnije vodjena i najmasovnija lista. Ona ima oko sto članova na sto četiri adrese, od kojih tri pripadaju organizacijama, a na dve se vode bračni parovi. Većinu članova čine slepi i slabovidi, a prati je i šest članova koji normalno vide.
Ovu malu, heterogenu populaciju od stotinak ljudi, koja prema podacima od pre nekoliko meseci broji oko šezdeset muškaraca i trideset osam žena, doživljavam nekako kao Jugoslaviju u malom - onu nezaboravnu Jugoslaviju u kojoj smo svi letovali na Šolti uz refren pesme "Ta divna splitska noć". "Slikom" postoji zbog računara, ali često me asocira na vreme kad nam od Vardarapa do Triglava nije izgledalo daleko, kad smo se na Vrelu Bosne osećali kao kod kuće i u talasima čudesnog jezera sanjali o sjaju ohridskih bisera. Tu se ponovo svi nalazimo na okupu, samo što Slovenaca nema medju nama. Možda bi se njihovo odsustvo moglo objasniti jezičkim barijerama da jedan od članova nije iz Ukrajine. Nisam pravila neku komparativnu analizu, ali teško je poverovati da je srpski jezik sličniji ukrajinskom nego slovenačkom.
Polovinu članova liste čine Srbija i Crna Gora. Doduše, iz Crne Gore ih je sedmoro, a iz Srbije četrdeset četiri - ukupno, dakle, pedeset jedan član. Sličan je i odnos u Bosni i Hercegovini. Sa ovih prostora je osamnaest članova, od čega iz Republike srpske sedamnaest, a iz Federacije BiH samo jedan. Ovaj zanimljiv konglomerat upotpunjuje dvadeset pet članova iz Hrvatske i dva iz Makedonije.
Moglo bi se reći da lista ima južnoslovenske razmere, mada sve više poprima kosmopolitski karakter. Poruke sa "Slikoma" putuju na sve strane sveta jer su medju nama prisutna dva člana iz Švedske i po jedan iz Nemačke, Švajcarske, Ukrajine i Kanade.
Kao i većina drugih, "Slikom" je slobodna lista, što znači da je otvorena za sve koji žele da budu njeni članovi. Moderatori ne prave nikakvu selekciju poruka, ne vrše cenzuru, osim što mora da se poštuje pravilo respekta svačijeg identiteta. Nema polemike na nacionalnoj i verskoj osnovi, a ako se u nekim porukama potkrade poneka svadjalačka ili maliciozna intonacija, moderatori spremno intervenišu.
Razlike u nivou obrazovanja, koliko god da su velike, nikoga ne isključuju isto kao što nikoga i ne favorizuju. Tu su zajedno jedan učenik osnovne škole i dva doktora nauka, univerzitetska profesora od kojih jedan radi u Novom Sadu, a drugi u Londonu. Pet učenika iz tri srednje škole (od kojih dve redovne i jedna specijalna za decu oštećenog vida), prate listu rame uz rame sa dvadeset studenata.
Navedenim kategorijama pridružuje se i šest magistara, od kojih neki tek treba to da postanu, mada su vrlo blizu ovog visokog zvanja. Medju dvadeset dva intelektualca sa visokom spremom preovladjuju pravnici i muzičari. Svoje mesto ovde je našlo i četrdeset pet članova sa srednjim obrazovanjem, od kojih su mnogi pohadjali razne fakultete, ali su zbog različitih uzroka napustili studije. Svi oni tu zadovoljavaju svoja interesovanja, a pomalo se medjusobno i druže.
Nisam primetila nikakvu diskriminaciju po bilo kom osnovu. Znanje i zvanje - ovde to nije isto. Nije retkost da oni sa fakultetskom diplomom pitaju za savet i da im pomaže neko ko ima samo srednju, ili čak osnovnu školu. Niko se ne pretvara da zna ono što ne zna, niko se ne ustručava da pita ono što ne zna i niko se ne razmeće svojim znanjem. Čak se stiče utisak da se svi nadmeću ko će pre i tačnije nešto da objasni.
Pravo je zadovoljstvo komunicirati sa ljudima, koji nisu zaboravili značenje pojma "skromnost"To nije kao kod nas u Savezu, gde svako misli da zna sve, a što je najgore, uobražava da samo on zna i to najbolje. Neki naši takozvani aktivisti i funkcioneri, koji ni o kome nemaju da kažu dobru reč, mogli bi da se ugledaju na ove nepretenciozne, prirodne, spontane i uvek pozitivno orijentisane ljude. Oni, doduše, ne drže beskonačne govore, ne vladaju frazama tipa: "imam veliku čast i ogromno zadovoljstvo da pozdravim ovaj cenjeni skup", ili, još gore od toga: "Mi moramo da se žrtvujemo da bi Savez sačuvao svoje pozicije". Ne, oni barataju kompjuterima kao igračkama, sve prate, o svemu se informišu i govore jednim sasvim drugim jezikom, bez kitnjastih verbalnih arabeski koje ništa ne znače i ničemu ne služe. Članovi se jedni drugima obraćaju spontano, bez birokratskih formalnosti i svi su na "ti", bilo da se poznaju ili ne.
O "Slikomu" sam čula mnogo negativnih komentara i to mi je bio glavni motiv da napišem ovaj tekst. Ima takvih koji kažu da, čak i ako nekad kupe kompjuter i nauče da rade na njemu, neće gubiti vreme na praćenje "bezveznih" poruka. Šteta. Biće osiromašeni za mnogo šta što bi mogli da saznaju ovim putem. Svidjalo se to kome ili ne, bilo da to neko priznaje ili negira, "Slikom" funkcioniše kao jedna stalna, savremena i uz to besplatna, a svima dostupna škola računara.
Da li biste i vi, dragi čitaoci, voleli da se prijavite na ovu, ili neku drugu listu? Ili, možda, mislite da bi bilo vreme da i mi u Srbiji osnujemo neku svoju. Javite se, komentarišite, pitajte i predlažite. Komunikacija nam je svima potrebna i dragocena. Ona je pretpostavka za svaki uspeh i lek protiv svačije usamljenosti.
Autor: Natalija Mijić
Back - povratak za jedan nivo unazad
Home - povratak na početnu stranu